U nemačkom gradu Kelu, uz stari tok Rajne, vinuo se put neba atraktivan vidikovac koji je postao ukras mesta. Integracioni tokovi u Evropi i težnja da se prevaziđe teško breme mnogih ratova koji su vođeni između Francuske i Nemačke dovela je do uređenja obala Rajne između Strazbura i Kela u dužini od oko dva kilometra.

Parkovsko rešenje je ponelo poetičan naziv „Vrt na dve obale". Uspešno je ostvaren zadatak da se u prostornom i simboličkom smislu signiraju savremeni evropski integracioni trendovi i kvalitet novih odnosa između dve najveće zapadnoevropske države. Konstatovano je: „Kreiran je francusko-nemački mikrokosmos", park kao kulturno dobro!

Strazbur i Kel je dugo delila Rajna, a sada ih povezuje čitavom gamom suptilno oblikovanih artefakata na parkovskom arealu ukupne površine od 60 hektara koji je otvoren aprila 2004. godine. (Strazburška strana od 34 hektara je izrasla u najveći park ovog grada.)

Dominantna tačka celog ovog kompleksa je pešački most sa kosim zategama namenjen i biciklistima. On se nalazi na sredini obe uređene obale i zaslužuje poseban prikaz.

Među mnogim  uzorno urađenim prostornim rešenjima ovog kompleksa osobitu pažnju privlači atraktivan vidikovac visok 44 metara. Postavljen je uz stari tok Rajne, sa druge strane zaštitnog nasipa grada Kela i poseduje sva svojstva odlične arhitekture.

Oblikovan je na jedan rafinirani način, u maniru koji karakteriše veliki broj savremenih građevina podignutih na tlu Zapadne Evrope, a dominatna su im obeležja transparentnost i ponavljanje ili igra istog elementa. Projektanti ovog impozantnog repera dodatno su se poigrali vertikalama i levitacijom.

Planove je sačinila Werkgruppe Lahr, a statiku su uradili P. Lenc iz Emendingena i A. Virt iz Frajburga. Jednim uzornim, gotovo školskim promišljanjem arhitekture oni su ispričali malu sagu o belom boru koji je 2004. bio proglašen za drvo godine, a izvedeno rešenje je sledilo slogan ispisan na informativnoj tabli: „Zaštita kroz korist", kroz korisnu upotrebu.

Posetioci ne očekuju da u ravnici, uz samu obalu Rajne, naiđu na vidikovac napravljen od belih borova koji potiču iz srca Švarcvalda, planine koja nam daruje Dunav. Duga, vitka stabla vuku čovekov pogled ka beskonačnom, ka nedogledima i nedoglednicama vaseljene.

Izgrađena je moćna vertikalna konzola i niz bočnih koje kreiraju „lebdeći" stepenišni kraci (sa ukupno 210 stepenika), zatim mnogi podesti i dve platforme na visini od 30 i 35 metara sa kojih se pružaju neponovljivi panoramski pogledi put neba i u krug.

Sa ovog vitkog džina, teškog 70 tona, lako se daju sagledati svi nedogledi alzaške ravnice, naravno, i Vogezi i Švarcvald. Čitav kaleidoskop panoramskih vizura je deo dobro osmišljene igre laganog osvajanja vidokruga. Počev od najneposrednijeg okruženja, preko nadohvatnih Kela i Strazbura, pa sve dalje i dalje.

Tri glavna konstruktivna stuba grade neuobičajenu statičku matricu koja nosi sve elemente arhitekture vidikovca. Između tri osnovna debla nalaze se tri tanja, vitkija, a svi imaju zadatak da stvore utisak živopisnog segmenta borove šume.

Elementi primarne i sekundarne čelične konstrukcije, i filigranski tkana mreža spregova od metala, ne daruju samo statičku stabilnost objektu već pojačavaju transparentnost celine, kako u horizontalnom tako i u vertikalnom smislu.

Primenjeni prostorni uzorci najelementarnijeg jezika arhitekture daju osobeni likovni pečat i kvalitet ovoj šumi u malom, tvore nesvakidašnju oblikovnost objekta koja je proizvod kreativnog umeća autora, njihove raspevane mašte i tananog osećaja za nijansirane prostorne gradacije.

Izvanredna uklopljenost vidikovca u ceo okolni ambijent je ostvarena i plasiranjem odgovarajućeg urbanog mobilijara od drveta za dečija igrališta koja se nalaze neposredno uz izgrađeni obelisk belom boru.

Dobra ilustracija kvaliteta projektantskog rešenja je veza između tri noseća stabla i temelja. Ta spona je ostvarena pomoću šupljih metalnih oblica koje umeju da deluje teško i odbojno. Da bi se to izbeglo autori su primenili atipično rešenje - istovremeno konstruktivno i funkcionalno, ali i estetsko. Obličasti delovi od čelika su kružno perforirani. Na ovaj način su vizuelno „olakšani", a dobijeni otvori služe za protok vazduha, za ventilaciju. Tako su autori, dodatno, onemogućili delovanje vlage na drvena debla unutar ove veze i uveli u igru još jedan likovni element - kružnicu, kao logičnu asocijaciju na horizontalni presek stabla bora.

Metalni delovi vidikovca se gotovo ni ne primećuju kada se on posmatra sa izvesne udaljenosti. U perceptivnom polju čoveka uvek dominira drvo. Tome najviše doprinose vitka debla belog bora, duga linearna i transparentna ograda, zatim stepenici, podesti i podovi platformi, svi načinjeni od drveta.

Mnogi suptilno urađeni detalji su pojačali čari vidikovca, tog neobičnog prostornog likovnog trigrama. Drvena ograda stepenišnih krakova, podesta i platformi je od tla pa do završnog nivoa vođena kontinualno, bez prekida. Na taj jednostavan način su u skladnu celinu čvrsto povezani svi konzolni elementi ove impresivne arhitekture.

Vidikovac ima svoju ulaznu kapiju koja se javlja kao atipičan ukrasni element celine; projektovana je iz više razloga, pa i onih sigurnosnih.

Raspevana oda belom boru u Kelu je odličan primer elegantne i atraktivne arhitekture izgrađene od drveta, na racionalnim i prirodnim kodovima, ili godovima, koju bi poželelo svako mesto.